Veće opterećenje kičmenog stuba apsolutno ne odgovara ni sasvim odraslom organizmu, a kamoli đaku prvaku ili bilo kom drugom školarcu, čiji su rančevi sa knjigama, sveskama, opremom za fizičko, priborom za likovno, užinom i flašicom za vodu teški između 5 i 8 kilograma. Iako struka upozorava da deca teška 20 kilograma ne smeju nositi torbe teže od 3 kilograma, svedoci smo da su đački rančevi preopterećeni. Đaci, posebno pravci, na svojim nejakim leđima nose neadekvatnu težinu za svoj uzrast, koja dovodi do funkcionalnih deformacija kičmenog stuba, a shodno tim deformacijama može dovesti i do strukturalnih deformiteta, kao što su kifoza i skolioza.
Deca, posebno prvaci, jako su osetljiva populacija i zbog opterećenja, nepravilnog sedenja kako u školi, tako i u kući ispred kompjutera i televizora, a uz jako malo malo fizičke aktivnosti, dolazi do problema u razvoju njihovog kičmenog stuba. Deformacije koje se javljaju u tom ranom školskom uzrastu od I do IV razreda osnovne škole, uglavnom su funkcionalnog tipa. Usled nepravilno raspoređenog opterećenja, nepravilnog sedenja, stajanja ili hodanja po tim opterećenjem, dolazi do povijenosti kičmenog stuba unapred (kifoza) ili u stranu (skolioza). Kako ćemo znati da se radi o funkcionalnoj deformaciji kičmenog stuba? Upravo pri pregledu od strane stručnog lica, jer funkcionalne deformacije mogu da se koriguju vežbama i ispravljanjem položaja tela, ali ukoliko se ne reaguje na vreme, a dete nastavi sa nepravilnim držanjem i bez vežbi, može doći i do strukturnih promena sa rastom u pubertetu.
“Period kada dete raste se ne vidi, ali se vidi kad ono izraste. Koštani elementi rastu brže nego muskulatura koja drži kičmeni stub. Zbog slabosti muskulature koja drži kičmeni stub dolazi do krivljenja. Da li će doći do kifoze ili skolioze, zavisi od toga kako se dete ponaša. Sa druge strane, funkcionalni deformiteti kičme deci nisu bolni, oni se ne žale roditeljima na bol. Upravo u tom kritičnom periodu deca treba da budu praćena od strane stručnog lica, jer posledice mogu da budu ozbiljne kasnije. Roditelji moraju da preuzmu na sebe tu obavezu da isprate svoju decu, da ih odvode redovno na sistematske preglede kod pedijatra i fizijatra, da im se isprati razvoj kičmenog stuba kao i stopala”, kaže dr Biljana Nikolić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije sa dugogodišnjim iskustvom, koja vodi prvu Specijalističku ordinaciju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Fizico Medic” u Valjevu.
Prema rečima dr Biljane Nikolić, 80 odsto dece školskog uzrasta, posebno od IV razreda, ima nepravilno držanje i tu je uglavnom reč o funkcionalnim promena koje su posledica brzog rasta sa jedne strane i nepravilnog držanja kičme sa druge strane. “Kod devojčica se javlja problem rasta grudi, što je njima bolno, stide se i zauzimaju zaštitni položaj pri kojem ramena idu napred. Kod dečaka se to kasnije dešava, smatraju da su “mangupi” ako stave ruke u džepove i poviju ramena. Sve to vodi ka jednom nepravilnom držanju i posledicama koje iz toga proizilaze. Kasnije u razvoju dečaci oko 13-14 godina izrastu, budu mršavi i to posebno bude upečatljivo na grudnom košu. Prednji zid grudnog koša bude ravan i malo udubljen, pozadi izbačene lopatice, ramena povijena napred. Upravo tada im treba skretati pažnju da maksimalno vežbaju, da pravilno sede i da imaju pravilno držanje”, naglašava dr Biljana Nikolić iz “Fizico Medic”-a.
Što se tiče vežbi, one moraju biti svakodnevne, ističe dr Nikolić. Ona kaže da je 7 dana sasvim dovoljno da deca shvate kako pravilno treba da rade vežbe, koje nisu kompolikovane i mogu da se rade i u kućnim uslovima. “Stručno lice otprilike sedam dana treba detetu da pokazuje vežbe, potom dete slobodno može da ih nastavi kod kuće. Jako je važno da se uz vežbe poštuju pravila pravilnog držanja”, podvlači dr Biljana Nikolić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije sa dugogodišnjim iskustvom.
Kod dece predškolskog uzrasta kičmeni stub je uglavnom normalao razvijen i nema nekih odstupanja ali je zato, kako kaže dr Biljana Nikolić, evidentan problem sa ravnim stopalima. Stopala su u 80% slučajeva ravna kod dece tog uzrasta, a uzroci su neadekvatna obuća, slabost mišića tabana, koji nisu sposobni da formiraju svod na stopalu i genetika. Ravna stopala ograničavaju veću fizičku aktivnost, izazivaju bolove u nogama i u krsnom delu kičme, posebno ako deca duže stoje ili se više kreću. Zato je paralelno sa praćenjem razvoja kičmenog stuba neophodno pratiti i situaciju sa stopalima kod dece.
M.P.M.